Da li ste čuli za termin sedentarno ponašanje? Šta to znači?!
To je u stvari stanje u našem budnom delu dana kada se ne krećemo, ,već se nalazimo u sedećem, poluležećem ili ležećem položaju, kada nam je korišćenje energije malo veće u odnosu na potpuno mirovanje.
Posledice sedentarnog ponašanja su svakako povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, gojaznosti i prevremene smrtnosti zbog svega navedenog. Povećanje ovog perioda za 60 minuta na dan može kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 2 povećati procenat smrtnosti za 13%.
Redovna fizička aktivnost dovodi do smanjena rizika od nastanka oboljenja i efikasniji upravljanje trenutnim zdravljem. Rezultati su bolji ako sama aktivnost traje duže, ima jači intenzitet ili učestalost.
Potrebe za fizičkom aktivnosti se znatno razlikuju kod dece i odraslih, pa se preporučuje:
Za odrasle najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta jakog intenziteta fizičke aktivnosti jednom nedeljno.
Kod dece uzrasta od 5 do 17 godina je preporuka najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta dnevno.
Koje su prednosti kontinuirane fizičke aktivnosti?
- Poboljšanje funkcije miokarda povećanjem njegove snage i isporuke kiseoinika, istovremeno smanjene potrebe miokarda za kiseonikom.
- Smanjenje krvnog pritiska
- Regulacija holesterola
- Smanjenje mortaliteta iz bilo kog razloga
Kada govorimo o energetskim potrebama organizma, povećane potrebe se javljaju kod umerenog do jačeg intenziteta. Ukoliko imamo fizičku aktivnost od 30 do 40 minuta tri puta nedeljno, uglavnom se ne javlja potreba za dodatnim kalorijama. Slučaj kod umerenog do jačeg intenziteta je nešto drugačiji, te nam je tu preporuka povećanja u zavisnosti od same fizičke aktivnosti i do 2000 – 7000 kcal na dan za osobe težine 50 do 100kg.
Fizička aktivnost nam produžava život i poboljšava stil življenja. Potrebno je pronaći aktivnost koja nam najviše prija kako bismo što duše ostali istrajni i uveli to kao novu naviku…
