Blog

Mediteranska ishrana kod insulinske rezistencije

Zbog čega je Mediteranska ishrana važna kao pomoć kod insulinske rezistencije i koje namirnice su posebno važne,  pričamo u današnjem tekstu.

KAKO MEDITERANSKA ISHRANA UTIČE NA INSULINSKU REZISTENCIJU?

 

Istražujući neke srodne teme, povezala sam da bi ovaj način ishrane mogao direktno da utiče na IR.  To sam i pronašla u jednoj studiji  od prošle godine koja je rađena na Department of Health Sciences, University “Magna Græcia” of Catanzaro,  Italy.

Insulinska rezistencija (IR), definisana kao oslabljeni biološki odgovor na cirkulišući insulin, osnovni je nedostatak gojaznosti i dijabetesa tipa 2, a takođe je povezana sa širokim spektrom patoloških stanja. Neka od njih su: bezalkoholne masne bolesti jetre (NAFLD), kognitivno oštećenje, endotelna disfunkcija, hronična bolest bubrega (CKD), sindrom policističnih jajnika (PCOS) i neki endokrini tumori, uključujući rak dojke. Kod gojaznosti, neuravnotežena proizvodnja pro- i antiinflamatornih adipocitokina može dovesti do razvoja IR i s njim povezanih metaboličkih komplikacija, koje su potencijalno reverzibilne kroz programe za smanjenje telesne težine. Mediteranska prehrana, koju karakteriše velika potrošnja ekstra devičanskog maslinovog ulja, orasi, crno vino, povrće i drugi elementi bogati polifenolima, pokazala se povezana s većim poboljšanjem IR kod gojaznih osoba, u poređenju na druge nutritivne intervencije.

 

Ova studija je istraživala Mediteransku ishranu i kao deo hipokaloričnog režima. Pokazalo se da je mediteranska ishrana  povezana sa većim poboljšanjem IR kod gojaznih osoba u poređenju sa drugim niskoenergetskim pristupima ishrani, čak i nakon blagog smanjenja telesne težine za manje više od 5%.

Takođe, veoma važnu ulogu imaju flavonodi (heterogena grupa polifenola) kojima  namirnice zastupljenje u Mediteranskoj ishrani obiluju ( voće, žitarice, povrće, orašasti plodovi, kakao, čaj, vino, semenke…). Nedavno je meta-analiza prospektivnih kohortnih studija rađena na velikoj grupi ljudi pokazala da grupa sa najvećim unosom ukupnih flavonoida (33,2 do 1452,3 mg/dan) bila je povezana sa 11% smanjenim rizikom od razvoja dijabetesa tip 2 tokom praćenja. Dodatno, analiza doze-odgovora sugeriše smanjenje rizika od dijabetesa tip 2 za 5% za svakih 300 mg/dan povećanja ukupnog unosa flavonoida.

 

KOJU HRANU TREBA DA BIRAMO?

Budući da se uglavnom temelji na biljkama, Mediteranska ishrana  se odlikuje dnevnim obiljem povrća, mahunarki, hleba od celog zrna i drugih žitarica, oraha i semenki. Takođe tu je mnogo i svežeg voća kao tipičnog deserta, ekstra devičanskog maslinovog ulja kao glavnog izvora masti, niska do umerena potrošnja mlečnih proizvoda, ribe, živine i jaja, niska potrošnja crvenog mesa i umerena potrošnja vina. Kao posledica toga, ovaj način ishrane ima malo zasićenih masti (~ 10% energije), a bogat je i sa nekoliko manjih funkcionalnih komponenti, uključujući vitamine, karotenoide, nezasićene masne kiseline i različita bioaktivna biljna fenolna jedinjenja, prikazane antioksidativnim i protivupalnim svojstvima, trenutno u centru interesovanja za istraživanje.

 

Ovaj tip ishrane nije klasična dijeta, već stil života koji možemo da zaključimo treba da prilagodimo našem stanju. Pa tako npr. biramo voće sa nižim glikemijskim indeksom ( GI ispod 5o, npr. borovnica, malina, jabuka, breskva…), ali ga nećemo u potpunosti isključiti.

 

Kao  i uvek moj zaključak na kraju je da budemo umereni u svemu, a da ovaj način ishrane nam bude kao dobra smernica koja će  olakšati izbor namirnica.

 

Za kraj, podsetimo se stare izreke:

„Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana “ Hipokrat

 

 

 

 

Izvor (Reference):

  1. Mirabelli M, Chiefari E, Arcidiacono B, Corigliano DM, Brunetti FS, Maggisano V, Russo D, Foti DP, Brunetti A. Mediterranean Diet Nutrients to Turn the Tide against Insulin Resistance and Related Diseases. Nutrients. 2020 Apr 12;12(4):1066. doi: 10.3390/nu12041066. PMID: 32290535; PMCID: PMC7230471.

 

  1. Xu H, Luo J, Huang J, Wen Q. Flavonoids intake and risk of type 2 diabetes mellitus: A meta-analysis of prospective cohort studies. Medicine (Baltimore). 2018 May;97(19):e0686. doi: 10.1097/MD.0000000000010686. PMID: 29742713; PMCID: PMC5959406.

 

 

 

 

Povratak na listu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.